Јаровид
Јаровид је бог јарости, срџбе и рата. Може се препознати по називима Јаревид и Јаровит. Ријеч јар је у основи његовог имена и она означава ватру, жестину и гнијев. Сви су словеснки богови ратници, али је само Јаровид бог рата и он управља његовим током. Познат је такође и под именима Жеровид (Геровит), Ђуревид (Рујевит), Поревид и Јарило.
Овај бог је важан само вријеме рата, а у миру га поштују племена чији је главни заштитиник. О њему се не зна много. Саксо Граматик описује му идол са седам глава и осам мачева, од којих му је седам око паса, а осми у десној руци. Висок је толико да му човјек не може додирноти браду када се пропне.
Легнда говори да Јаровид долази у пратњи врана па отуда је мотив врана у српским епским пјесмама који доносе ратне вијести, као и остале црне птице. "Долешеће два врана гаврана." Са седам мачева је опасан, а осми мач држи у руци и то је непобједиви мач Јарост (гнијев), а око чела му је трака смрти свезана. Поистовјећују га неки да четвероглавим богом Световидом, са којим уз мноштво глава дијели и завршетак имена вид и то поистовјећивање би могло бити тачно. У вријеме рата, Световид узима Јарост и постаје Јаровид и преузима карактеристике примјереним ратном времену.
Јадовидов штити се налазио на зиду његовог храма у Велегошћу, тј. граду Лужачких Срба. Он је скидан у вријеме рата, доносио је побједу, био је велик и лијеп, опремљен златним плочицама.
Неки записи говоре да су стари Словени, кад су полазили у рат, гурали пред собом на посебном постољу, оно што је представљало остатак Јаровидовог оклопа, да би утицали на ратну срећу. "У храму посвећеном Јаровиду висио је и један велики штит којега ниједан смртник не смијаше ни дирнути..." Јарила су источни Словени замишљали као храброг и лијепог младића који у једној руци држи људску главу, а у другој клас жита. Преставља се такође и на бојном коњу, са шљемом, оклопом и великим мачем у једној руци, а у другој са маслиновом гранчицом и фрулом. Лутка од сламе, назвата Јарило, током прољећних обреда је прављена од већине Словена и тај се обред сачувао и дан данас. Прије је у том обреду учествовала дјевојка преобучена у мушкарца која јаше на бијелом коњу.
Српска нродна пјесма:
"Пред Јарила храбреног
да му даде Јароло:
Веље снаге и силе."
Између два сусједна храма на острву Рујан, Сретен Петровић је запазио везу, а то је да је седмоглави Рујевид наоружан, а петоглави Поревид ненаоружан. Можда је у томе пристутна симболика седам љетњих и пет мјесеци зимских, али не отклања се могућност да су у питању два лица истог бога. Прво означава ратно и "рујно" Сунце, црвено као крв, а друго је Сунце мира, када се Сунце слабо и избјегавасе ратовање и заједно чине дванаестомјесечни круг. На основу тога, оба би лица могла вити доведена у везу са самим Дајбогом, богом Сунца и ватре. Такође постоји могућност и поменута веза са Световидом, јер је њему посвећен трећи храм на истом острву. Јарило, кога Пертовић назива "огњеним богом", могло би бити још једно име којим се од милоште назива Јаровид. Још једна могућа функција Јарила је бог прољећа, јер се слаже са датумом празника Јаровида слављење "оба" бога се одвајало у априлу, када је и прољећни празник плодности.
Овај бог је важан само вријеме рата, а у миру га поштују племена чији је главни заштитиник. О њему се не зна много. Саксо Граматик описује му идол са седам глава и осам мачева, од којих му је седам око паса, а осми у десној руци. Висок је толико да му човјек не може додирноти браду када се пропне.
Легнда говори да Јаровид долази у пратњи врана па отуда је мотив врана у српским епским пјесмама који доносе ратне вијести, као и остале црне птице. "Долешеће два врана гаврана." Са седам мачева је опасан, а осми мач држи у руци и то је непобједиви мач Јарост (гнијев), а око чела му је трака смрти свезана. Поистовјећују га неки да четвероглавим богом Световидом, са којим уз мноштво глава дијели и завршетак имена вид и то поистовјећивање би могло бити тачно. У вријеме рата, Световид узима Јарост и постаје Јаровид и преузима карактеристике примјереним ратном времену.
Јадовидов штити се налазио на зиду његовог храма у Велегошћу, тј. граду Лужачких Срба. Он је скидан у вријеме рата, доносио је побједу, био је велик и лијеп, опремљен златним плочицама.
Неки записи говоре да су стари Словени, кад су полазили у рат, гурали пред собом на посебном постољу, оно што је представљало остатак Јаровидовог оклопа, да би утицали на ратну срећу. "У храму посвећеном Јаровиду висио је и један велики штит којега ниједан смртник не смијаше ни дирнути..." Јарила су источни Словени замишљали као храброг и лијепог младића који у једној руци држи људску главу, а у другој клас жита. Преставља се такође и на бојном коњу, са шљемом, оклопом и великим мачем у једној руци, а у другој са маслиновом гранчицом и фрулом. Лутка од сламе, назвата Јарило, током прољећних обреда је прављена од већине Словена и тај се обред сачувао и дан данас. Прије је у том обреду учествовала дјевојка преобучена у мушкарца која јаше на бијелом коњу.
Српска нродна пјесма:
"Пред Јарила храбреног
да му даде Јароло:
Веље снаге и силе."
Између два сусједна храма на острву Рујан, Сретен Петровић је запазио везу, а то је да је седмоглави Рујевид наоружан, а петоглави Поревид ненаоружан. Можда је у томе пристутна симболика седам љетњих и пет мјесеци зимских, али не отклања се могућност да су у питању два лица истог бога. Прво означава ратно и "рујно" Сунце, црвено као крв, а друго је Сунце мира, када се Сунце слабо и избјегавасе ратовање и заједно чине дванаестомјесечни круг. На основу тога, оба би лица могла вити доведена у везу са самим Дајбогом, богом Сунца и ватре. Такође постоји могућност и поменута веза са Световидом, јер је њему посвећен трећи храм на истом острву. Јарило, кога Пертовић назива "огњеним богом", могло би бити још једно име којим се од милоште назива Јаровид. Још једна могућа функција Јарила је бог прољећа, јер се слаже са датумом празника Јаровида слављење "оба" бога се одвајало у априлу, када је и прољећни празник плодности.