Морана
Морана је антипод Весни; она је богиња ноћи, зиме и смрти. Појављује се у облику лијепе дјевојке са дугом црном косом, блидог лица, вучјим очњацима и канџама. Те одлике награђују њену божанску љепоту и наглашавају њену злу природу, са људској аспекта. Свим Словенима је позната под разним именима: Морена, Марена, Марана, Маржана, Маржена.
Зимске непогоде, смрт и снијег долазе од Моране. Она је богиња смрти свих живота; и људског, и животињског, и биљног. Артибути су јој зима, смрт и мрак. Као и са Весном, и с њом је у блиској вези Стрибог, који "односи једну да би донио другу".
Обичај "спаљивања Моране" је био веома раширен. Између зиме и прољећа, много словенска племена су правила лутку од крпа и сламе са њеним ликом и спаљивали је, уз Веснину помоћ, не би ли што прије дошло прољеће.
Народна пјесма:
"Мора бора! Не прелази
прек' овога б'јела двора."
Претпоставља се да је женски демон Вада уствари Морана, јер вади душе, а име Мрзало асоцира на мраз. Доста чест лик бабе у народним предањима крије божанство зиме. "Дуни јуже, нек' се бабе пруже." Тако гласи пословица која говори о периоду када јужни вјетар односи зиму. Висибаба, први прољећни цвијет, такође крије древну симболику. "Баба виси", тј. умире, јер је стигло прољеће. "Зубато сунве" у народним пословицама означава доба када је зиме, а сунце сија, а зубу упућују на Моранине вучије очњаке.
Зимске непогоде, смрт и снијег долазе од Моране. Она је богиња смрти свих живота; и људског, и животињског, и биљног. Артибути су јој зима, смрт и мрак. Као и са Весном, и с њом је у блиској вези Стрибог, који "односи једну да би донио другу".
Обичај "спаљивања Моране" је био веома раширен. Између зиме и прољећа, много словенска племена су правила лутку од крпа и сламе са њеним ликом и спаљивали је, уз Веснину помоћ, не би ли што прије дошло прољеће.
Народна пјесма:
"Мора бора! Не прелази
прек' овога б'јела двора."
Претпоставља се да је женски демон Вада уствари Морана, јер вади душе, а име Мрзало асоцира на мраз. Доста чест лик бабе у народним предањима крије божанство зиме. "Дуни јуже, нек' се бабе пруже." Тако гласи пословица која говори о периоду када јужни вјетар односи зиму. Висибаба, први прољећни цвијет, такође крије древну симболику. "Баба виси", тј. умире, јер је стигло прољеће. "Зубато сунве" у народним пословицама означава доба када је зиме, а сунце сија, а зубу упућују на Моранине вучије очњаке.