Заштита од вјештица и вјештаца
Вјештице и вјешци, као и вампири, бјеже од бијелог лука и њиме се људи штите, превентивно се мажући по грудима, табанима и испод пазуха. Плаше се трња, па се у разним народима сачувао обичај да се на кућна врата окачи глогово трње као одбрана. Начин заштите од вјештица је да понудите савез: кад се ухвати лептир за којег се мисли да је вјештица, људи га опрље над свијећом, пусте и кажу: „Дођи сутра, кумо, да ти дам соли.“ Понуђена сол, и нарочито кумство, не одбијају се и осигурава измирење са вјештицом, која ту кућу оставља на миру. Уптребљавају се и друга умилна имена осим кума, а неки сматрају да је и сама ријеч вјештица еуфемизам, а да је права ријеч заборављена, јер се избјегавало њено изговарање. Против сумњивих вјештица се у хрватском приморју и данас дан у тајности се „бацају рози“, упирањем испруженог малог прста и кажипрста, док су остали прсти савијени.
Словенски сељани су жену, за коју је постојала сумња да је вјештица, везали и бацали у воду, да виде да ли може потонути. Ако не може да потоне, онда је вјештица, и она се убија. Ако се, прије него што буде бачена у воду, вјештица сама ода и обећа да неће више правити недјела, него од сада помагати, престаје бити вјештица и постаје користан члан заједнице, с тога јој нико ништа не учини нажао. „Изједенима“ вјештица даје магичне траве и спашава им живот, искупљујући се у исто вријеме за дотадашња недјела.
Словенски сељани су жену, за коју је постојала сумња да је вјештица, везали и бацали у воду, да виде да ли може потонути. Ако не може да потоне, онда је вјештица, и она се убија. Ако се, прије него што буде бачена у воду, вјештица сама ода и обећа да неће више правити недјела, него од сада помагати, престаје бити вјештица и постаје користан члан заједнице, с тога јој нико ништа не учини нажао. „Изједенима“ вјештица даје магичне траве и спашава им живот, искупљујући се у исто вријеме за дотадашња недјела.