Митски топоними
У вјеровањима Словена сачувала су се нека митска мјеста које је немогуће посјетити, јер нико не зна гдје се нзалазе. Најпознатија међу њима је Витор планина, света шума Жутибор и Тројанов град, о којима је предање сачувано мало боље него о другим таквим мјестима.
Витор планина
То је мистична планина и за њу многи знају, али се не зна гдје је. Кажу да се та планина налази у облацима или је њима вјечно окружена и мјења своје мјесто исто онако како се мијењају вјетрови. Неки су се задесили на Витору, али нису и два пута успјели да пронађу ту планину. Вјерује се да је ово дом чудним душама, змајевима и змајевитим јунацима. Према словеснкој традицији, сви гласовити јунаци су змајског поријекла, и тиме на неки начин у вези са овом "змајском панином".
Једна од могућности је да је Световидова Аркона била сазидана на острвцету које се звалоВитора. У данашњој Босни постоји планина сличног имена, Виторог, а то је један вис у близини планине Златибор, у Србији.
Жутибор
То је света шума о којој се не зна ништа осим да је дом тајанствене богиње непознатог имена чија слика је красила заставе њених поданика Љутића. Према Хелмолду и Титмару, ово словеснко племене је настањивало се између ријека Лабе и Одре.
Титмар каже да код Словена име Жутибор означава неког демона, па би "златна богиња" те свете шуме могла бити мисериозна Лада. И о њој знамо мало, па би она могла да буде једно од локалним имена за богињу Весну, иако постоји могућност да се ради о богињи љубави и љепоте и с тим се слаже Луј Леже. Легенда помиње "храм трију идола, који су се звали Лада, Бода и Љеља" на Лисичјој гори код Кијева; на овај велики храм на отвореном , чије је постојање потврђено археолошким ископавањима, био је постављен на пропланку планине, ограђен каменим бедемом, далеко од мјеста гдје живе људи који су се ту окупљали једном годишње, почетком маја.
Света шума, а можда и више Светих шума, гдје год да се налази, дом је прелијепе богиње до које су Љутићи јако држали и чују су лик носили на својим заставама.
Тројанов град
По народним вјеровањима, Тројан је демонско биће које живи у свом замку у шуми, а ноћи обилази и обљубљује дјевојке и жене. Боји се сунчевих зрака, јер га могу спржити. Живи у урушеним и напуштеним шумским градовима, препуним змија и демонских бића која утјерују страх у кости пролазницима.
Из разних крајева Словени вјерују да су ружевине у њиховој близини остали легендарног Тројановог града. Скоро сваки крај има овакво мистично мјесто које избјегава се.
Неки аутори посматрају демона Тројана као остатак сјећања на римског императора Трајана, што би говорило о словехнској присутности на данашњим просторима много раније него што је званична историја прогласила; или га модификују са богом Триглавом. Цар Тројан са три главе спомиње се у народним причама као ноћни коњаник који се плаши сунца и има козје или
... И није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати. "А да ми је", вели, "да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло." Онда му мајстор рече:
"Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изађу и поље иза града, те ископај јаму те закопај главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затјпај." Момак изабере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: "У цара Тројана козје уши!" Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.
Кад после тога прође неко вријеме, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лијепа и права као свијећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсјеку један прут од њега и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: "У цара Тројана козје уши!"
Витор планина
То је мистична планина и за њу многи знају, али се не зна гдје је. Кажу да се та планина налази у облацима или је њима вјечно окружена и мјења своје мјесто исто онако како се мијењају вјетрови. Неки су се задесили на Витору, али нису и два пута успјели да пронађу ту планину. Вјерује се да је ово дом чудним душама, змајевима и змајевитим јунацима. Према словеснкој традицији, сви гласовити јунаци су змајског поријекла, и тиме на неки начин у вези са овом "змајском панином".
Једна од могућности је да је Световидова Аркона била сазидана на острвцету које се звалоВитора. У данашњој Босни постоји планина сличног имена, Виторог, а то је један вис у близини планине Златибор, у Србији.
Жутибор
То је света шума о којој се не зна ништа осим да је дом тајанствене богиње непознатог имена чија слика је красила заставе њених поданика Љутића. Према Хелмолду и Титмару, ово словеснко племене је настањивало се између ријека Лабе и Одре.
Титмар каже да код Словена име Жутибор означава неког демона, па би "златна богиња" те свете шуме могла бити мисериозна Лада. И о њој знамо мало, па би она могла да буде једно од локалним имена за богињу Весну, иако постоји могућност да се ради о богињи љубави и љепоте и с тим се слаже Луј Леже. Легенда помиње "храм трију идола, који су се звали Лада, Бода и Љеља" на Лисичјој гори код Кијева; на овај велики храм на отвореном , чије је постојање потврђено археолошким ископавањима, био је постављен на пропланку планине, ограђен каменим бедемом, далеко од мјеста гдје живе људи који су се ту окупљали једном годишње, почетком маја.
Света шума, а можда и више Светих шума, гдје год да се налази, дом је прелијепе богиње до које су Љутићи јако држали и чују су лик носили на својим заставама.
Тројанов град
По народним вјеровањима, Тројан је демонско биће које живи у свом замку у шуми, а ноћи обилази и обљубљује дјевојке и жене. Боји се сунчевих зрака, јер га могу спржити. Живи у урушеним и напуштеним шумским градовима, препуним змија и демонских бића која утјерују страх у кости пролазницима.
Из разних крајева Словени вјерују да су ружевине у њиховој близини остали легендарног Тројановог града. Скоро сваки крај има овакво мистично мјесто које избјегава се.
Неки аутори посматрају демона Тројана као остатак сјећања на римског императора Трајана, што би говорило о словехнској присутности на данашњим просторима много раније него што је званична историја прогласила; или га модификују са богом Триглавом. Цар Тројан са три главе спомиње се у народним причама као ноћни коњаник који се плаши сунца и има козје или
... И није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати. "А да ми је", вели, "да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло." Онда му мајстор рече:
"Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изађу и поље иза града, те ископај јаму те закопај главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затјпај." Момак изабере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: "У цара Тројана козје уши!" Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.
Кад после тога прође неко вријеме, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лијепа и права као свијећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсјеку један прут од њега и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: "У цара Тројана козје уши!"