Патуљак
У словеснкој митологији, патуљци су прилична ријеткост. Зна се да су мали, домишљати и препредени и, као такви, представљају праву супротност огромним и глупим дивовима или дивљанима, према којима осјећају снажно непријатељство. Сматра се и да имају магијску снагу коју, између осталог, користе и да остану невиђени. Могуће је да њихова моћ скривања лежи у њиховој капи за коју се сумња да им омогућава да постану невидљиви.
Код разних словеснких народа, постоје различити називи за ријетко помињана бића, веома слична међусобно и налик патуљцима; сви ови називи вјероватно означавају патуљке, било да се ради о једној или више раса.
Патуљци се могу срести и у шумама, гдје живе испод корјења великог дрвећа, али и у пећинама, уколико оне нису настањене дивовима. Вјерује се да живе испод земље, гдје се крећу тајним подземним ходницима. Митско бићеподземљар, којеј сигурно живи под земљом и награђују особе добре према животињама, вјероватно је такође патуљак. Вјерује се да патуљци воле драгоцјености и да су дуговјечнији од људи. Понегдје се помињу као рудари који не излазе на свјетлост дана јер би се одмах претворили у камен.
Народна бајка Капа невидљивка: „… Нашли су се пред вратима велике пећине. „Дозволи ми да сиђем с твог рамена“, рекао је патуљак, „па ћу те учинити богатим и срећним.“ Младић је спустио патуљка на земљу. Овај је одмах потрчао ка пећини, три пута је закуцао на врата и узвукнуо: „Ово сам ја, патуљак! Враћам се с пута“ Пустите ме да уђем.“ Утом су се отворила врата пећине и патуљак је младићу шапнуо на уво: „Склони ту твоју капу невидљивку да би моја браћа могла да те виде и да ти захвале из дубине срца.“ Минули су четрдесет дивних особа, док се нису нашли пред лицем краља патуљака. На златном престолу, окружен хиљадама патуљака, седео је краљ. Имао је дугу, белу браду…“ „
Пољевик (полевој) је кепец зелене косе који господари пољима. Кикимора је малена жена која живи у људској близини и стара се о домаћим животињама; вриједним домаћицама пружа помоћ, док љенивцима на различите начине загорчава живот; не воли мушкарце, лијеним домаћицама мрси пређу, а ноћу често узнемирава и дјецу, али не да би им заиста наудила; патуљци показују склоност ка чудном хумору и много тога раде само да би посматрали реакцију људи. Злидњи скривено бораве у човјековој кући, живећи иза пећи, и могу се понекад видјети као мали људи; када се из неког разлога окоме на човјека, овај западне у сиромаштво и домаћинство му назадује. Домовик се, слично овоме, понекад замишља као омалени старац, са крзненим огртачем, који живи испод или иза огњишта и који је детаљније обрађен у поглављу у кућним духовима. Мацмолић је патуљак длакавих руку и дугих ноката. Малик носи црвену капицу и живи у старим јамама у којима има лијепо уређене мраморне одаје. Итд…
Код разних словеснких народа, постоје различити називи за ријетко помињана бића, веома слична међусобно и налик патуљцима; сви ови називи вјероватно означавају патуљке, било да се ради о једној или више раса.
Патуљци се могу срести и у шумама, гдје живе испод корјења великог дрвећа, али и у пећинама, уколико оне нису настањене дивовима. Вјерује се да живе испод земље, гдје се крећу тајним подземним ходницима. Митско бићеподземљар, којеј сигурно живи под земљом и награђују особе добре према животињама, вјероватно је такође патуљак. Вјерује се да патуљци воле драгоцјености и да су дуговјечнији од људи. Понегдје се помињу као рудари који не излазе на свјетлост дана јер би се одмах претворили у камен.
Народна бајка Капа невидљивка: „… Нашли су се пред вратима велике пећине. „Дозволи ми да сиђем с твог рамена“, рекао је патуљак, „па ћу те учинити богатим и срећним.“ Младић је спустио патуљка на земљу. Овај је одмах потрчао ка пећини, три пута је закуцао на врата и узвукнуо: „Ово сам ја, патуљак! Враћам се с пута“ Пустите ме да уђем.“ Утом су се отворила врата пећине и патуљак је младићу шапнуо на уво: „Склони ту твоју капу невидљивку да би моја браћа могла да те виде и да ти захвале из дубине срца.“ Минули су четрдесет дивних особа, док се нису нашли пред лицем краља патуљака. На златном престолу, окружен хиљадама патуљака, седео је краљ. Имао је дугу, белу браду…“ „
Пољевик (полевој) је кепец зелене косе који господари пољима. Кикимора је малена жена која живи у људској близини и стара се о домаћим животињама; вриједним домаћицама пружа помоћ, док љенивцима на различите начине загорчава живот; не воли мушкарце, лијеним домаћицама мрси пређу, а ноћу често узнемирава и дјецу, али не да би им заиста наудила; патуљци показују склоност ка чудном хумору и много тога раде само да би посматрали реакцију људи. Злидњи скривено бораве у човјековој кући, живећи иза пећи, и могу се понекад видјети као мали људи; када се из неког разлога окоме на човјека, овај западне у сиромаштво и домаћинство му назадује. Домовик се, слично овоме, понекад замишља као омалени старац, са крзненим огртачем, који живи испод или иза огњишта и који је детаљније обрађен у поглављу у кућним духовима. Мацмолић је патуљак длакавих руку и дугих ноката. Малик носи црвену капицу и живи у старим јамама у којима има лијепо уређене мраморне одаје. Итд…