Бијес
Бијес је зао дух који се увлачи у човјека или животињу и нагоне их да побјесне.
Према народном предању, бијес настаје када неко пљује у ватру. За дијете које се понаша хистерично или неуобичајено, у Шумадији се каже „Ушао му бес!“ Бијес се лијечи сливањем олова и на тај начин се сазнаје узрок бјеснила и начин на који да се уклони. Према другом вјеровању, када је неко бијесан, онда се „слива вода низ моћи“, тј. мошто, мртвачке кости, и даје се болеснику да пије да би се излијечио.
Виле могу и разбољети човјека и „болест од вила“ се најчешће манифестује као бјеснило и умна поремећеност. Вук у Ријечнику наводи: „У Боци кад како чељаде побјесни, каже се: гријех је у њему, тј. ђаво.“ Постоји народно вјеровање да бјеснило изазивају мртвачки демони, тј. душе мртвих, које уђу у човјека. Могу бити и зли духови у служби чаробњака које зло наноси према жељи господара. Неки извори наводе да су сви бијесови, дуси, у служби једног господара, Бјесомара.
Бесови, бијесови, бијеси или јади су, значи, мрачни духови који „кидишу“ на људе, улазе у тијело и изнутра га обузимају. Стичу власт над човјеком, наводе га на блуд, лаж, пороке, безумно понашање и остале лоше ствари, које га раздиру. Бијес се претворио у именицу која је синоним за гнијев и срџбу.
Према народном предању, бијес настаје када неко пљује у ватру. За дијете које се понаша хистерично или неуобичајено, у Шумадији се каже „Ушао му бес!“ Бијес се лијечи сливањем олова и на тај начин се сазнаје узрок бјеснила и начин на који да се уклони. Према другом вјеровању, када је неко бијесан, онда се „слива вода низ моћи“, тј. мошто, мртвачке кости, и даје се болеснику да пије да би се излијечио.
Виле могу и разбољети човјека и „болест од вила“ се најчешће манифестује као бјеснило и умна поремећеност. Вук у Ријечнику наводи: „У Боци кад како чељаде побјесни, каже се: гријех је у њему, тј. ђаво.“ Постоји народно вјеровање да бјеснило изазивају мртвачки демони, тј. душе мртвих, које уђу у човјека. Могу бити и зли духови у служби чаробњака које зло наноси према жељи господара. Неки извори наводе да су сви бијесови, дуси, у служби једног господара, Бјесомара.
Бесови, бијесови, бијеси или јади су, значи, мрачни духови који „кидишу“ на људе, улазе у тијело и изнутра га обузимају. Стичу власт над човјеком, наводе га на блуд, лаж, пороке, безумно понашање и остале лоше ствари, које га раздиру. Бијес се претворио у именицу која је синоним за гнијев и срџбу.