Вода
Љековита вода има важну улогу у магијским обредима. Она може да буде са љековитог извора, али и вода на којом је извршен магијски ритуал, нпр. сливање воде низ мошту, тј. мртваче кости, приликом истјеривања бјеса.
У љековитој води се обавља ритуално купање или умивање, а понекад се и пије или користи као састојак у комплекснијем магијском рецепту. Користи се и за предвиђање будућности, у поступку који се назива хидромантија.
У српском крају и до данашњих дана, има по неки извор који се сматра љековит. Обично је то мјесто гдје је сахрањен неки јунак чија душа од тада обитава крај воде, чинећи је здравом и исцјељујућом. Овакве изворе, бунаре и чесме посјећују болесни људи и умивају се водом са њих, након чега марамицом или пешкиром обришу лице, па ове предмете оставе крај врела јер је вјерује да се тако магијским путем болест "оставља" крај извора. Такви пешкири и марамице остају табуисани и не додирују се, јер се сматра да су инфицирани болешћу од које се болесник на магијски начин излијечио.
Српска народна прирповјетка Баш Челик: "... Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: "Ја могу за по сахата", други вели: "Ја могу за један четврт сахата.", трећи вели: "Ја моу з девет тренутака." Онда цареви повучи овоме: "А, сад ти, змаје, брже похитај", ова рашити силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић радјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи."
Остаци култа посвећеног вилама највише се виде у приносењу жртве чуварицама извора, што је још увијек веома распрострањен обичај. Из овог култу вуче вјеровање да свако ко се напиј еводе на неком необичном извору треба да у воду убаци новчић или да на дрво или грм у близини извора окачи крпицу, траку или кончић. Овим бацањем металног новца, што се данас чини у фонтанама, или остављањем одјеће, приноси се жтва води, заправо њеној чуварици, вили.
Неначета вода
У дунама шума или пећина, неначета вода се сматра посебно љековитом. Потиче из хтонских дубина земље и није је "видјело" Сунце. Неначетом се водом сматра и она вода која се прије Сунца, рано ујутру, захвати на извору или бунару и донесе неупотребљена у некој посуди. Оваква вода има магијска својства и она се о "Божићу" одлива за разне намјене-за мјешање чеснице, умивање укућана, купање дјеце, заштите од урока или за наливање јела за божићни ручак.
Вода аџијазма
Од неначете воде, извођењем посебног ритуала, ствара се вода аџијазма, која је наземјенљиво оружје у борби против вамира. Овом се водом прелива вампир и насипа му се у уста, како из ње не би излетјела лептирица, у тренутку када га пробадају глоговим коцем. За вампире је ова вода шкодљива, а за људе љековита. Београдска капела Свете Петке налази се на извору чудотворне и љековите воде коју народ зове аџијазма, а вјерује се да лијечи очне болести. Водом аџијазмом се сматра освећена богојављенска водица, дакле неначета вода рано изјутра на самом крају некрштених дана и над којом је извршен додатни религијски, сада хришћански, обред освећења. У народу се вјерује да се освећена богојављенска водица не може устајати нити усмрдјети, па се и по цијелу годину чува у судовима, закићеним струком босиљка, као лијек за обољеле очи, уши или зуби, као и кад "завија трбух".
Вода са наковања
Наковањ је мистичан предмет и сам начин на који се прави је мистичан. Кује га девет мушкараца, без присуства женскиња, ноћу, у суботу, кад је Мјесец пун. О Божићу га ковачи каде и преливају вином, и ту се моле богу. Из овога се извлачи веза са Дабогом који је бог ковача. Постоји стари, распрострањен обичај, да сви ковачи одређеног дана, код Срба на Бадњи дан, лупе чекићем од наковањ, да би утврдили невидљив ланац којим је "везан ђаво". Ковачки занат се сматра и ђавољим, јер је ђаво примањем хришћанства преузео функције Дајбога. Ова мистика је разлог и за вјеровање да је вода из руке на наковњу љековита-болесник треба да подметне врат и буде пошкропљен том водом како би се излијечио.
Вода заборава
То је посебна вода која замрзавањем добија мистична својства. Кад се попије, све се заборави. Ова вода изазива потпуни губитак памћења, на два начина: понекад особа која је пије изгуби памћење, а понекад на ту особу, кад попије воду, забораве сви који је знају.
Српска народна приповјетка Правда и кривда: "...Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: "Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити. Али да зна пак да сад узме ове воде иза нас и да је њоме окупље, у дан и ноћ остала би здрава, а тако и да је ко глух, слијеп, хром, исцјелио би се од ове воде." У том запјеваше кокоти, и виле пођоше.
У љековитој води се обавља ритуално купање или умивање, а понекад се и пије или користи као састојак у комплекснијем магијском рецепту. Користи се и за предвиђање будућности, у поступку који се назива хидромантија.
У српском крају и до данашњих дана, има по неки извор који се сматра љековит. Обично је то мјесто гдје је сахрањен неки јунак чија душа од тада обитава крај воде, чинећи је здравом и исцјељујућом. Овакве изворе, бунаре и чесме посјећују болесни људи и умивају се водом са њих, након чега марамицом или пешкиром обришу лице, па ове предмете оставе крај врела јер је вјерује да се тако магијским путем болест "оставља" крај извора. Такви пешкири и марамице остају табуисани и не додирују се, јер се сматра да су инфицирани болешћу од које се болесник на магијски начин излијечио.
Српска народна прирповјетка Баш Челик: "... Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: "Ја могу за по сахата", други вели: "Ја могу за један четврт сахата.", трећи вели: "Ја моу з девет тренутака." Онда цареви повучи овоме: "А, сад ти, змаје, брже похитај", ова рашити силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић радјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи."
Остаци култа посвећеног вилама највише се виде у приносењу жртве чуварицама извора, што је још увијек веома распрострањен обичај. Из овог култу вуче вјеровање да свако ко се напиј еводе на неком необичном извору треба да у воду убаци новчић или да на дрво или грм у близини извора окачи крпицу, траку или кончић. Овим бацањем металног новца, што се данас чини у фонтанама, или остављањем одјеће, приноси се жтва води, заправо њеној чуварици, вили.
Неначета вода
У дунама шума или пећина, неначета вода се сматра посебно љековитом. Потиче из хтонских дубина земље и није је "видјело" Сунце. Неначетом се водом сматра и она вода која се прије Сунца, рано ујутру, захвати на извору или бунару и донесе неупотребљена у некој посуди. Оваква вода има магијска својства и она се о "Божићу" одлива за разне намјене-за мјешање чеснице, умивање укућана, купање дјеце, заштите од урока или за наливање јела за божићни ручак.
Вода аџијазма
Од неначете воде, извођењем посебног ритуала, ствара се вода аџијазма, која је наземјенљиво оружје у борби против вамира. Овом се водом прелива вампир и насипа му се у уста, како из ње не би излетјела лептирица, у тренутку када га пробадају глоговим коцем. За вампире је ова вода шкодљива, а за људе љековита. Београдска капела Свете Петке налази се на извору чудотворне и љековите воде коју народ зове аџијазма, а вјерује се да лијечи очне болести. Водом аџијазмом се сматра освећена богојављенска водица, дакле неначета вода рано изјутра на самом крају некрштених дана и над којом је извршен додатни религијски, сада хришћански, обред освећења. У народу се вјерује да се освећена богојављенска водица не може устајати нити усмрдјети, па се и по цијелу годину чува у судовима, закићеним струком босиљка, као лијек за обољеле очи, уши или зуби, као и кад "завија трбух".
Вода са наковања
Наковањ је мистичан предмет и сам начин на који се прави је мистичан. Кује га девет мушкараца, без присуства женскиња, ноћу, у суботу, кад је Мјесец пун. О Божићу га ковачи каде и преливају вином, и ту се моле богу. Из овога се извлачи веза са Дабогом који је бог ковача. Постоји стари, распрострањен обичај, да сви ковачи одређеног дана, код Срба на Бадњи дан, лупе чекићем од наковањ, да би утврдили невидљив ланац којим је "везан ђаво". Ковачки занат се сматра и ђавољим, јер је ђаво примањем хришћанства преузео функције Дајбога. Ова мистика је разлог и за вјеровање да је вода из руке на наковњу љековита-болесник треба да подметне врат и буде пошкропљен том водом како би се излијечио.
Вода заборава
То је посебна вода која замрзавањем добија мистична својства. Кад се попије, све се заборави. Ова вода изазива потпуни губитак памћења, на два начина: понекад особа која је пије изгуби памћење, а понекад на ту особу, кад попије воду, забораве сви који је знају.
Српска народна приповјетка Правда и кривда: "...Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: "Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити. Али да зна пак да сад узме ове воде иза нас и да је њоме окупље, у дан и ноћ остала би здрава, а тако и да је ко глух, слијеп, хром, исцјелио би се од ове воде." У том запјеваше кокоти, и виле пођоше.