Обичаји
Кумство и братопримство представља договорено и "божанско" сродство, успостављају се мистично и нераскидиво је као крво сродство. Склапа се церемонијално, узајамно симболичким мијешањем или испијањем крви, уз обострани пристанак и присуство богова.
Гостопримство
Словенско гостољубље је одувијек на доброме гласу. Вук описује да намјерник на путовању иде на преноћиште у прво село када падне мрак, улази у најбољу кући и пита за ноћење. Домаћин, или ко год му отвори одговара му: "Можеш, брате, с драге воље, и добро дошао.", или га упути гдје може ноћити. Сваки домаћин радо прима свог путника и угошћава га као најбољег пријатеља и познаника.
И епски јунак, Марко Краљевић, са карактеристикама полубога, се уздржава да побије Турке који су му с лошим намјерама дошли на славу и прихвата савјет своје мајке: "Немој данас крви учинити, данас ти је крсно име красно, тко ти данас у дворове дође, напој жедна, а нахрани гладна."
Прерушена божанства путују земљом и улазе у куће, награђивајући или кажњавајући домаћина. Теофанија подразумјева да се божанство или демон најчешће појављује као неугледан човјек или просјак, који нас може казнити или наградити. Доказ за то је српска ријеч за просјака- убог, божјак.
Постојала су три обичаја када је у питању српско дочекивање госта: кад изује обућу, оперу му се ноге, затим му се изнесе јело и пиће и да ставља на располагање женско чељаде из куће. Путник може бити божанство с којим се може склопити савез. Скидањем обуће, задржава се снага у кући, јер ће њен дио прећи на претке заштитнике. Јелом се учвршћује савез, јер је заједнички обред најбољи начин за утврђивање споразума. Ако жена из односа са гостом затрудни, потомак бива "божији син", полубог.
Кумство и братимство
Ново "сродство" се склапа уз пристанак божанства и не одбија се он онога ко га затражи. Тај обичај је и данас потпуно очуван, било да је ријеч о крштењу дјетета или браку. Тако исто и братимство и с њим се завршавају сва непријатељства. Марку Краљевићу вила се прво супроставља, а затим му постаје посестрима. Ријеч кум је иста у српском, руском, пољском и бугарском, што указује на претхришћанске корјене. И крвн освета престаје кумством. Српске народне изреке у вези тога су: "Кум па Бог!", "Што је Бог на небу, кум је на земљи!", "Кум није дугме!", "Пред кумовом тарабом капа се скида!". Убица кад се окуми са сродницима убијеног, умирује и заштићује своје сроднике.
У народним пјесмама је, како за братимство, тако и за кумство, довољно да молилац некога окуми Богом и сачуваће живот. На југу Србије постоји вјеровање да човјек може себи спасити живот од вука ако изговори: "Побрати ме, склони ми се с пута!" По селима се и сада може чути да неко не убија неку врсту животиња јер је "окумљен с њом". Сексуална веза са кумовом женом третира се као инцест који изазива божански гнијев: "Болан, куме, дужде од Млетака! Под нам' ће се земља провалити, а више нас небо преломити. Како ће се кума миловати?"
Кум има мистичну функцију при давању имена новорођенчету, он зна право име дјетета, а коришћено је лажно име и он га је чувао "да не чује зло", јер се дјетету не може нашкодити, ако му се име не зна.
Гостопримство
Словенско гостољубље је одувијек на доброме гласу. Вук описује да намјерник на путовању иде на преноћиште у прво село када падне мрак, улази у најбољу кући и пита за ноћење. Домаћин, или ко год му отвори одговара му: "Можеш, брате, с драге воље, и добро дошао.", или га упути гдје може ноћити. Сваки домаћин радо прима свог путника и угошћава га као најбољег пријатеља и познаника.
И епски јунак, Марко Краљевић, са карактеристикама полубога, се уздржава да побије Турке који су му с лошим намјерама дошли на славу и прихвата савјет своје мајке: "Немој данас крви учинити, данас ти је крсно име красно, тко ти данас у дворове дође, напој жедна, а нахрани гладна."
Прерушена божанства путују земљом и улазе у куће, награђивајући или кажњавајући домаћина. Теофанија подразумјева да се божанство или демон најчешће појављује као неугледан човјек или просјак, који нас може казнити или наградити. Доказ за то је српска ријеч за просјака- убог, божјак.
Постојала су три обичаја када је у питању српско дочекивање госта: кад изује обућу, оперу му се ноге, затим му се изнесе јело и пиће и да ставља на располагање женско чељаде из куће. Путник може бити божанство с којим се може склопити савез. Скидањем обуће, задржава се снага у кући, јер ће њен дио прећи на претке заштитнике. Јелом се учвршћује савез, јер је заједнички обред најбољи начин за утврђивање споразума. Ако жена из односа са гостом затрудни, потомак бива "божији син", полубог.
Кумство и братимство
Ново "сродство" се склапа уз пристанак божанства и не одбија се он онога ко га затражи. Тај обичај је и данас потпуно очуван, било да је ријеч о крштењу дјетета или браку. Тако исто и братимство и с њим се завршавају сва непријатељства. Марку Краљевићу вила се прво супроставља, а затим му постаје посестрима. Ријеч кум је иста у српском, руском, пољском и бугарском, што указује на претхришћанске корјене. И крвн освета престаје кумством. Српске народне изреке у вези тога су: "Кум па Бог!", "Што је Бог на небу, кум је на земљи!", "Кум није дугме!", "Пред кумовом тарабом капа се скида!". Убица кад се окуми са сродницима убијеног, умирује и заштићује своје сроднике.
У народним пјесмама је, како за братимство, тако и за кумство, довољно да молилац некога окуми Богом и сачуваће живот. На југу Србије постоји вјеровање да човјек може себи спасити живот од вука ако изговори: "Побрати ме, склони ми се с пута!" По селима се и сада може чути да неко не убија неку врсту животиња јер је "окумљен с њом". Сексуална веза са кумовом женом третира се као инцест који изазива божански гнијев: "Болан, куме, дужде од Млетака! Под нам' ће се земља провалити, а више нас небо преломити. Како ће се кума миловати?"
Кум има мистичну функцију при давању имена новорођенчету, он зна право име дјетета, а коришћено је лажно име и он га је чувао "да не чује зло", јер се дјетету не може нашкодити, ако му се име не зна.