Чињарице
Словеснке жене и дјевојке су биле на гласу као добре чињарице, тј. особе које владају магијом.
Пошто је дошао крај словеснком паганству, хришћаснка црква је тешко излзила на крај са демонолошким и магијским представама које су, као нижи слој божанског пантеона, наставила да живе у народу у неизмјењеном облику, док је свијест о вишим слојевима божанског свјета скоро потпуно ишчезла и у народној култури била замјењена хришћанском религијом. Старе пјесме су добиле нове ликове, древни богови су замјењени хришћанским свецима, а религијска значења непромјењених обредних пјесама временом су заборављена. Ипак, демонологија и магија ссу остали усађени у људску свијест и њима се посебно баве жене, као и раније.
У животу Словена, и прије и послије хришћанства, магија је имала важну улогу. Користила се за лијечење и заштиту, али и за наносење штете непријатељу, освајање љубавне особе, стицање благостања и слично. Својим моћним чинима чињарице су биле способне да заштите све што им је драго, али и да омађијају оно што им је на сметњи. Ипак, нису биле свемоћне: сачувани документ говори да чиње "са мртвачком потковицом чини да чињарица изгуби чаробну моћ", што значи да постоје противчини и заштитини предмети, који могу користити људи који су и невјешти у магији.
Добро су очувани многи магијски обреди, попут онога у коме се растопљено олово слива у воду и по саливеним облицима се траже страхови и болести, као и чињарице које су тај страх или болест нанијеле. Овај древни ритуал одвија се уз немушто изговарање, тј. говорењем у себи, одређених мистичних ријечи. Овај обред и тајне ријечи се преносе на свако друго кољено, тј. са бабе на унуку или са дједе на унука. Током минулих вијекова, бавили су се разним врачањима жреци, врачеви, чародејственици, односно припадници старог свештеничког реда, али и врачаре и гатаре које су своја знања стекле највјероватније путем предања.
Народна бајка Лијек од мађија: "Добави очи од змаја, срце од аждахе и змију крилатицу ухваћену између госпођа, па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије нашта срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити."
Пошто је дошао крај словеснком паганству, хришћаснка црква је тешко излзила на крај са демонолошким и магијским представама које су, као нижи слој божанског пантеона, наставила да живе у народу у неизмјењеном облику, док је свијест о вишим слојевима божанског свјета скоро потпуно ишчезла и у народној култури била замјењена хришћанском религијом. Старе пјесме су добиле нове ликове, древни богови су замјењени хришћанским свецима, а религијска значења непромјењених обредних пјесама временом су заборављена. Ипак, демонологија и магија ссу остали усађени у људску свијест и њима се посебно баве жене, као и раније.
У животу Словена, и прије и послије хришћанства, магија је имала важну улогу. Користила се за лијечење и заштиту, али и за наносење штете непријатељу, освајање љубавне особе, стицање благостања и слично. Својим моћним чинима чињарице су биле способне да заштите све што им је драго, али и да омађијају оно што им је на сметњи. Ипак, нису биле свемоћне: сачувани документ говори да чиње "са мртвачком потковицом чини да чињарица изгуби чаробну моћ", што значи да постоје противчини и заштитини предмети, који могу користити људи који су и невјешти у магији.
Добро су очувани многи магијски обреди, попут онога у коме се растопљено олово слива у воду и по саливеним облицима се траже страхови и болести, као и чињарице које су тај страх или болест нанијеле. Овај древни ритуал одвија се уз немушто изговарање, тј. говорењем у себи, одређених мистичних ријечи. Овај обред и тајне ријечи се преносе на свако друго кољено, тј. са бабе на унуку или са дједе на унука. Током минулих вијекова, бавили су се разним врачањима жреци, врачеви, чародејственици, односно припадници старог свештеничког реда, али и врачаре и гатаре које су своја знања стекле највјероватније путем предања.
Народна бајка Лијек од мађија: "Добави очи од змаја, срце од аждахе и змију крилатицу ухваћену између госпођа, па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије нашта срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити."