Весна
Весна је богиња плодности и прољећа. Њена су задужења за јутро, прољеће и рађање живота. Имена која представљајуњу су и: Жива, Дива и Девана.
Она је супротност Морани, богињи зиме, ноћи и смрти. Весна је добра и наклоњена људима, а таква је и физичким изгледом. Обје богиње су лијепе, али је Морана блиједа и испијена и представља љепоту у опадању, а Весна је румена и бујна и персонификује цвјетање и прољеће. Моране се људи боје, а Весну обожавају. Оне су митолошки супростављене и не постоје на истом мјесту. Кад Морана оде, Стрибог донесе Весну "на крилима вјетра".
Богиња Весна представља долазак ведрог годишњег доба, оживљавање природе након њене зимске обамрлости и повратак светлости након мрака. Слична њој је Девана, за коју се, код Пољака, везују за иста својства, уз додатну "титулу" богиње плодности, а понегдје и лова. Богиња се ова може скривати још под именима: Живана, Жива, Дива, Дева, Сива, Девица, Даница... У неким народним причама Источних Словена краљица русалки се назива Дивка или Дива. За разлику од низа сличних имена, име Лада је мистериозније и рјеђе. Или је она посебна богиња љубави и љепоте или је још један назив за Весну, али табуисано због заштите. Света Петка и Богородица су, након примања хришћанства, подијелиле функцију женског божаснтва плодности, материнства и љепоте.
Дио обредне пјесме која се пјева на Божић, као најава љепших дана:
"Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
да куда си путовала?"
Лично име, Весна, сачувао се посебно код Срба, али Жива, по словеснком предању, "учи људе орати и на травна пасишта стоку тјерати", а у замјену тражи само вјенце од пољског цвијећа. Чеи Живу сматрају богињом људског живота и пророде, а код Хелмолда се помиње као Сива, богиња Полабљана који даје богатство. У свом Ријечнику, Вук спомиње обичај код Срба да жене, када упитају за здравље мушког дјетета питају са ријечима: "Како ти је Живко?". Није битно како се дијете зове и наглашава се веза између дјетета и богиње Живе, дозива се добро здравље и раст дјетета и одређује се ово божанство као богиња људског живота.
Стари српски обичај, који је такође у вези са овом богињом је да, када је суша, тада младе дјевојке, додоле, пјевају древне "женске" обредне пјесме, иду босе од куће до куће, обучене у изношену одјећу, са вијенцима од трава, житарица и виновом лозом на глави. У колу изабирају главну која приликом призивања кише бива гола, али обложена травом и цвијећем. Она се назива додолка и симболизује богињу плодности. Важно је прскање и поливање водом у наведеном обреду. "Наша Дода бога моли, да удари росна киша." , говориле би дјевојке, обраћајући се овом паганском божанству.
Весна се приказује као прелијепа, насмијана, боса и нага, прекривена папрати, травама и цвијећом и косом која је до испод кољена и сва од цвијећа. Папрат и цвијеће означавају плоднност, а и код Словена, и код Келта, и код Германа, папрат је света биљка. Има бујне груди, које симболизују плодност, а некада држи у десној руци јабуку, а у лијевој грозд, или је на њеном кажипрсту десне руке ластавица, која је симбол прољећа. У лијевој руци држи цвијеће, што је симбол брака. Шири предиван мирис око себе, којим су сви опијени и сви ти мириси су трагови њеног проласка.
Она је супротност Морани, богињи зиме, ноћи и смрти. Весна је добра и наклоњена људима, а таква је и физичким изгледом. Обје богиње су лијепе, али је Морана блиједа и испијена и представља љепоту у опадању, а Весна је румена и бујна и персонификује цвјетање и прољеће. Моране се људи боје, а Весну обожавају. Оне су митолошки супростављене и не постоје на истом мјесту. Кад Морана оде, Стрибог донесе Весну "на крилима вјетра".
Богиња Весна представља долазак ведрог годишњег доба, оживљавање природе након њене зимске обамрлости и повратак светлости након мрака. Слична њој је Девана, за коју се, код Пољака, везују за иста својства, уз додатну "титулу" богиње плодности, а понегдје и лова. Богиња се ова може скривати још под именима: Живана, Жива, Дива, Дева, Сива, Девица, Даница... У неким народним причама Источних Словена краљица русалки се назива Дивка или Дива. За разлику од низа сличних имена, име Лада је мистериозније и рјеђе. Или је она посебна богиња љубави и љепоте или је још један назив за Весну, али табуисано због заштите. Света Петка и Богородица су, након примања хришћанства, подијелиле функцију женског божаснтва плодности, материнства и љепоте.
Дио обредне пјесме која се пјева на Божић, као најава љепших дана:
"Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
да куда си путовала?"
Лично име, Весна, сачувао се посебно код Срба, али Жива, по словеснком предању, "учи људе орати и на травна пасишта стоку тјерати", а у замјену тражи само вјенце од пољског цвијећа. Чеи Живу сматрају богињом људског живота и пророде, а код Хелмолда се помиње као Сива, богиња Полабљана који даје богатство. У свом Ријечнику, Вук спомиње обичај код Срба да жене, када упитају за здравље мушког дјетета питају са ријечима: "Како ти је Живко?". Није битно како се дијете зове и наглашава се веза између дјетета и богиње Живе, дозива се добро здравље и раст дјетета и одређује се ово божанство као богиња људског живота.
Стари српски обичај, који је такође у вези са овом богињом је да, када је суша, тада младе дјевојке, додоле, пјевају древне "женске" обредне пјесме, иду босе од куће до куће, обучене у изношену одјећу, са вијенцима од трава, житарица и виновом лозом на глави. У колу изабирају главну која приликом призивања кише бива гола, али обложена травом и цвијећем. Она се назива додолка и симболизује богињу плодности. Важно је прскање и поливање водом у наведеном обреду. "Наша Дода бога моли, да удари росна киша." , говориле би дјевојке, обраћајући се овом паганском божанству.
Весна се приказује као прелијепа, насмијана, боса и нага, прекривена папрати, травама и цвијећом и косом која је до испод кољена и сва од цвијећа. Папрат и цвијеће означавају плоднност, а и код Словена, и код Келта, и код Германа, папрат је света биљка. Има бујне груди, које симболизују плодност, а некада држи у десној руци јабуку, а у лијевој грозд, или је на њеном кажипрсту десне руке ластавица, која је симбол прољећа. У лијевој руци држи цвијеће, што је симбол брака. Шири предиван мирис око себе, којим су сви опијени и сви ти мириси су трагови њеног проласка.