Храмови и светилишта
Словенски храмови су биле велелепне грађевине и на гласу, па их је арапски географ Масуди у X вијеку помињао "по чувењу", јер их он није видио, али његови описи су претјерани и граниче се са фантазијом.
Најбоље су описани храмови Балтичник Словена, чије је постојање документовано и археолошким ископавањима, а најпознатији је Световидов храм у Аркони на острву Рујан, који је порушен 1168. године.
Помиње се један од најмногољуднијих градова и сједиште идолопоклонства Ретра, гдје је постојао храм са идолом од злата. Град је имао девет капија и био је окружен дугоким језером преко којег се прелазило једним дрвеним мостом. Могли су га прећи они који приносе жртву или питају жреце за савјет пророчишта.
Мањих или већих, храмова је било широм словеснких простора, иако вечина није ни упамћена, ни описана. На локалитњњту Перин, археолошка истраживања, код Новогорда у Русији, открила су остатке сложене дрве конструкције која је идентификована као Перунов храм. У средишту је пронађено угљенисано дрво и претпоставља се да је на том мјесту горјела више пута "вјечна ватра", која је била посвећена Перуну. У старој Лагоди, такође у Русији, откривен је дрвени идол из IX вијека, који представља брдато божанство са шљемом на глави.
У процесу покрштања, многа словеснка светилишта су уништана и врло често су се на тим мјестима подизали хришћански храмови. Нека су светилишта била под ведрим небом, у светим гајевима, ограђена дрвеним оградама или плитким рововима. Светилишта и кипови су обично били окренути ка истоку, према излазећем Сунцу, као што је и данас олтари православне цркве налазе на источној страни.
Већи храмови су били и ризнице у којима се чувао дио ратног плијена који се даривао светилишту. О томе, као и о култним обредима, бринули су се пагански свештеници. Светилишта под ведрим небом је опслуживао један свештеник, а велике храмове више њих. Старословеснка ријеч "храм" имала је значење "вјерска кућа". Дужност свештенства је била и старање о добру племена, јер су свештеници тумачили вољу племенског божанства и било им је указивано повјерење да дијеле правду у локалним споровима, а и да, у име богова, одлучују о рату и миру. Свештенство је било моћније и од племенског владара.
Најбоље су описани храмови Балтичник Словена, чије је постојање документовано и археолошким ископавањима, а најпознатији је Световидов храм у Аркони на острву Рујан, који је порушен 1168. године.
Помиње се један од најмногољуднијих градова и сједиште идолопоклонства Ретра, гдје је постојао храм са идолом од злата. Град је имао девет капија и био је окружен дугоким језером преко којег се прелазило једним дрвеним мостом. Могли су га прећи они који приносе жртву или питају жреце за савјет пророчишта.
Мањих или већих, храмова је било широм словеснких простора, иако вечина није ни упамћена, ни описана. На локалитњњту Перин, археолошка истраживања, код Новогорда у Русији, открила су остатке сложене дрве конструкције која је идентификована као Перунов храм. У средишту је пронађено угљенисано дрво и претпоставља се да је на том мјесту горјела више пута "вјечна ватра", која је била посвећена Перуну. У старој Лагоди, такође у Русији, откривен је дрвени идол из IX вијека, који представља брдато божанство са шљемом на глави.
У процесу покрштања, многа словеснка светилишта су уништана и врло често су се на тим мјестима подизали хришћански храмови. Нека су светилишта била под ведрим небом, у светим гајевима, ограђена дрвеним оградама или плитким рововима. Светилишта и кипови су обично били окренути ка истоку, према излазећем Сунцу, као што је и данас олтари православне цркве налазе на источној страни.
Већи храмови су били и ризнице у којима се чувао дио ратног плијена који се даривао светилишту. О томе, као и о култним обредима, бринули су се пагански свештеници. Светилишта под ведрим небом је опслуживао један свештеник, а велике храмове више њих. Старословеснка ријеч "храм" имала је значење "вјерска кућа". Дужност свештенства је била и старање о добру племена, јер су свештеници тумачили вољу племенског божанства и било им је указивано повјерење да дијеле правду у локалним споровима, а и да, у име богова, одлучују о рату и миру. Свештенство је било моћније и од племенског владара.