Мостови и раскршћа
То су нечиста мјеста која треба избјегавати и на њима се не трабе задржавати јер нарочито привлаче нечисте силе, па се често ноћу могу срести опасни демони. Провести ноћ на мосту је храбар подвиг и начин на који младићи доказују дјевојкама да су прави јунаци.
Раскршћа су мјеста гдје се један пут раздваја у сва (тропућа), али чешће мјеста гдје се укрштају четири пута (четворопућа), као у пјесми која каже:
"Ако ли ми вјеровати нећеш,
ти ме води на раскршће пута,
па ме вежи коњима за репове,
те ме кидај на четири поле."
Или у пјесми која каже:
"Води мене путу на раскршће,
рас'јеци ме на четири стране."
Према честој српској шеми, три брата која се на раскршћу договоре да "крену сваки својим путем", на њему оставе нешто што ће им при повратку наговјестити да ли су остала браћа добро, као што су ножеви који зарћају, ако им власници страдају. То значи да ова мјеста имају пророчку функцију, а суштински су повезане са свијетом мртвих, па се и њих људи боје. На раскршћима се сахрањују туђинци, злочинци и самоубице.
Осим по гробљима, воденицама и кућама, вампири се појављују и на раскршћима.Але ноћу вечерају на раскршћима; човјек који нагази на невидљиву алину софру може остати слијеп, глув или хром. Вечера за вука о Божићу износи се на раскршће. Путник који креће на пут не смије се освртати када наиђе на раскршће. Пгребна поворка не смије се окретати на раскршћу, иако застаје на њему обавезно.
У словеснкој, као и у другим митологијама, раскршће је мјесто преласка из једног у други свијет и мјесто судбиснких дешавања. О овоме говоре многе пјесме у којима на раскршћу задеси смрт момка или дјевојку, након што им не пође за руком из неког разлога, да ступе у брак са вољеном особом. Вук Караџић је записао да "уречене" дјевојке најчешће страдају на раскршћћима.
Забиљежен је у Србији чудан обред да суприжнији чија се дјеца "нњ могу одржати", тј. умиру убрзо након рођења, износе новорођенче на раскрсницу, гдје га или оставе или затраже од првог прлазника да окуми дијете. Пошто се кумство не одбија, овим се дјетету обезбјеђује дродужење живота или "добијање другог живота", јер се сматра да на овај начин "божанска сила" бира кума. Она ће тако остати његов заштитиник цијелог живота јер се може десити, што се и прижељкује, да кум дјетета заправо буде само божанство, отјеловљено у неком просјаку или случајном пролазнику.
Раскршћа су мјеста гдје се један пут раздваја у сва (тропућа), али чешће мјеста гдје се укрштају четири пута (четворопућа), као у пјесми која каже:
"Ако ли ми вјеровати нећеш,
ти ме води на раскршће пута,
па ме вежи коњима за репове,
те ме кидај на четири поле."
Или у пјесми која каже:
"Води мене путу на раскршће,
рас'јеци ме на четири стране."
Према честој српској шеми, три брата која се на раскршћу договоре да "крену сваки својим путем", на њему оставе нешто што ће им при повратку наговјестити да ли су остала браћа добро, као што су ножеви који зарћају, ако им власници страдају. То значи да ова мјеста имају пророчку функцију, а суштински су повезане са свијетом мртвих, па се и њих људи боје. На раскршћима се сахрањују туђинци, злочинци и самоубице.
Осим по гробљима, воденицама и кућама, вампири се појављују и на раскршћима.Але ноћу вечерају на раскршћима; човјек који нагази на невидљиву алину софру може остати слијеп, глув или хром. Вечера за вука о Божићу износи се на раскршће. Путник који креће на пут не смије се освртати када наиђе на раскршће. Пгребна поворка не смије се окретати на раскршћу, иако застаје на њему обавезно.
У словеснкој, као и у другим митологијама, раскршће је мјесто преласка из једног у други свијет и мјесто судбиснких дешавања. О овоме говоре многе пјесме у којима на раскршћу задеси смрт момка или дјевојку, након што им не пође за руком из неког разлога, да ступе у брак са вољеном особом. Вук Караџић је записао да "уречене" дјевојке најчешће страдају на раскршћћима.
Забиљежен је у Србији чудан обред да суприжнији чија се дјеца "нњ могу одржати", тј. умиру убрзо након рођења, износе новорођенче на раскрсницу, гдје га или оставе или затраже од првог прлазника да окуми дијете. Пошто се кумство не одбија, овим се дјетету обезбјеђује дродужење живота или "добијање другог живота", јер се сматра да на овај начин "божанска сила" бира кума. Она ће тако остати његов заштитиник цијелог живота јер се може десити, што се и прижељкује, да кум дјетета заправо буде само божанство, отјеловљено у неком просјаку или случајном пролазнику.