Камен
То је предмет који има посебне моћи и вјерује се да између душе и камена постоји блиска и нераскидива веза. Камен је жив јер има душу. Душа се умрлог задржава у камену и такав камен је сјеновит. Отуда потиче обичај да се на гроб ставља надгробни споменик или камен и оно има функцију да прми покојникову душу у случају да се покуша вратити на овај свијет.
Поједини предмети су, као и чини и бајање, за Слоене имали важну улогу у магијским обредима. Такви артефакти могу бити дјело људских руку и из природе могу потицати.
Камен има изражен култни карактер у словеснкој митологији и користи се у многим обредима и магијским радњама. Култни смисао имају првобитно природни, необрађени каменови различитих величина, као и драго и полудраго камење, кремен и слични, као нпр. алем-камен који симболизује јарко сунце, ватру и птице алемперке, магичне птице које имају способност говора и читања мисли, која о њега оштри свој кљун. Долази у обзир велики усамљени камен, камен станац, који има посебне моћи и стан је за умрле душе. Ко гађа непријатеља овима каменог,не може га промашити. Када се са тог камена упути молитва неком божанству, сигурно је да ће бити услишена. Ко сања неког свог покојника, а хтио би да се ослободи ноћних мора, може то обавити паљењем свијеће на камену станцу, чиме се душа умрлог "окамењује" и не враћа се ранијој кући. Људи, којима новорођончад умиру, треба да га донесу на камен станац, гдје треба да га задоји нека друга жена и то помаже да се дијете одржи у животу. Болесној дјеци се даје да попију воду са струготином камена станца. Некад се и преступници везују за овај камен са магијским циљем да се трајно заустави њихово лоше понашање: "Те одоше гори у планину, заведе га дубоку језеру, и приваза при станцу камену."
Камен може дати живот. Вјерује се да жени која нема дјеце може родити дијете, ако окупа бијели камен и љуља га у колијевци.
Пробушеном камену прирписују заштитне моћи. У њега се убацује новчић или увлачи рука, глава или читаво тијело, уколико је то могуће, па ово штити од урока, лијечи болести, повећава плодност и испуњава жеље. Овакав пробушени камен може бити дјело људских руку, а има велику кулну и магијску функцију пробушени камен на воденичком колу.
Хрпе каменова на раскршћима имају такође култна обиљежја. Оне настају из једног тија, а у којем се проклињу злочици које заједница није успјела да ухвати, па сваки припадник те заједнице, а најпослије и сваки добронамјерни пролазник, ритуално набаци један камен на ту гомилу.
Постоји и обичај магијског бацања камена са десне ноге у даљ, који се изводи одређеним празницима, са затвореним ушима, жмурећи и прије изласка Сунца. Смисао поступка је да се змије "окамене" тј. зауставе на удаљености до које би камен био одбачен, како си се избјегла опасност од њиховог уједа у предстојећем љетном периоду. За битност ритуала је битно не видјети и не чути гдје ће камен пасти.
Поједини предмети су, као и чини и бајање, за Слоене имали важну улогу у магијским обредима. Такви артефакти могу бити дјело људских руку и из природе могу потицати.
Камен има изражен култни карактер у словеснкој митологији и користи се у многим обредима и магијским радњама. Култни смисао имају првобитно природни, необрађени каменови различитих величина, као и драго и полудраго камење, кремен и слични, као нпр. алем-камен који симболизује јарко сунце, ватру и птице алемперке, магичне птице које имају способност говора и читања мисли, која о њега оштри свој кљун. Долази у обзир велики усамљени камен, камен станац, који има посебне моћи и стан је за умрле душе. Ко гађа непријатеља овима каменог,не може га промашити. Када се са тог камена упути молитва неком божанству, сигурно је да ће бити услишена. Ко сања неког свог покојника, а хтио би да се ослободи ноћних мора, може то обавити паљењем свијеће на камену станцу, чиме се душа умрлог "окамењује" и не враћа се ранијој кући. Људи, којима новорођончад умиру, треба да га донесу на камен станац, гдје треба да га задоји нека друга жена и то помаже да се дијете одржи у животу. Болесној дјеци се даје да попију воду са струготином камена станца. Некад се и преступници везују за овај камен са магијским циљем да се трајно заустави њихово лоше понашање: "Те одоше гори у планину, заведе га дубоку језеру, и приваза при станцу камену."
Камен може дати живот. Вјерује се да жени која нема дјеце може родити дијете, ако окупа бијели камен и љуља га у колијевци.
Пробушеном камену прирписују заштитне моћи. У њега се убацује новчић или увлачи рука, глава или читаво тијело, уколико је то могуће, па ово штити од урока, лијечи болести, повећава плодност и испуњава жеље. Овакав пробушени камен може бити дјело људских руку, а има велику кулну и магијску функцију пробушени камен на воденичком колу.
Хрпе каменова на раскршћима имају такође култна обиљежја. Оне настају из једног тија, а у којем се проклињу злочици које заједница није успјела да ухвати, па сваки припадник те заједнице, а најпослије и сваки добронамјерни пролазник, ритуално набаци један камен на ту гомилу.
Постоји и обичај магијског бацања камена са десне ноге у даљ, који се изводи одређеним празницима, са затвореним ушима, жмурећи и прије изласка Сунца. Смисао поступка је да се змије "окамене" тј. зауставе на удаљености до које би камен био одбачен, како си се избјегла опасност од њиховог уједа у предстојећем љетном периоду. За битност ритуала је битно не видјети и не чути гдје ће камен пасти.