Црнобог и Бјелобог
Црнобог или Црни бог је бог таме и владар свијета умрлих. Његово подзмено царство је мрачо и црно, а и он је сам црн. Стоји насупрот моћних богова који су склони људима и он једини и отворено чини зло. Алтернативно име је и Црноглав.
"Сасвим злих богова има толико мало колико и сасвим добрих"; "Ни ђаво није онако црн као што људи говоре."; "Богу и суду није вјеровати." Древне богове је могуће дијелити по људским моралним арактеристикама, али те карактеристике немају значаја у очима богова. Бог који је "крвник", узима душе и усмрћује и људи га сматрају злим, али је његову функцију одобрио Сварог, па према "божанским мјерилима" није ништа више зао од осталих богова.
О њему постоји неколико записа и проналазимо га у разним облицима који су сачувани у топонимима на словенским просторима. Црнобор се налази у Босни, а ријеч бор се користи као синоним ријечи бог у народној поезији. У документу из XIII вијека помиње се Црноглав код Полапских Словена. Помиње се још и као Чернебог и Чернобог и негдје је он владар свих злих духова, бјесова и утвара.
У његово име одигравали су се разни ритуали и ту су главну улогу имале жене. Ти ритуали су бивали ноћу, под свјетлошћу великих ватри или бакљи. Жене су разуздани и до исцрпљења играле док су држале у рукама змије које су посвећиване Црнобогу. У источној Србији и данас, уз велике ватре, помамно плешу жене.
Хелмолд, саксонски историчар из Босауа, у XII вијеку је записао да су Словени на гозбама имали обичај да обређују жртвеним пехаром у име добрих и злих богова, ради молитве и сопственог добра, али и проклињајући непријатеља, јер "свака срећа долази од доброг бога, а несрећа од злог". Злог бога су називали Црнобог, тј. црни бог, како пише у хроникама. Овај га хроничар идентификује са ђаволом, али је јасно из његовог имена да то није тек зли демон или полубог, него општесловеснки бог крвник, бог доњег свијета и зла, са великим бројем отјеловљења. Као и осталим боговима, и њему се приносе жртве и здрави при испијању. Његов култ није ништа мање вреднован од култова осталих богова и на то указују многе изреке.
Црнобог и Бјелобог
Наступрот Црноббогу стоји Бјелобог, о коме се не зна ништа поуздано. У усменом предању се помиње и као Бјелун. Иза њега би се могао крити и Перун, због своје бијеле браде и правичности, која је добра. Израз "бијели свијет" указује на то да је бијели бог надлежан за сав свијет, а та улога је и Перунова. Бјелобог и Црнобог не могу бити у потпуности супроставњена, јер врховни бог утиче на обоје.
Народна пословица гласи: "Ужди свецу једну свијећу, а ђаволу двије."
О заједничном култу бога доњег и горњег свијета, гове и стара имена. Два брда која стоје један на спрам другог између којих, чест, потиче ријека, називају се Бијели бог и Црни бог, као нпр. Черник и Белбог у Чешкој или Чернобох и Билебох у њемачкој Лужници. То што су та брда најчешће одвојена ријеком, симболично говори о вјеровању да је "онај свијет" од овог раздвојен водом, морем или ријеком. Српски обичај жртвовања пијетла се може повезати са култом Црнобога и Бјелобога. Он се обавља на два различита дана, на Мратиндан, црног пијетла коље жена, а на светог Илију, бијелог пијетла коље муж. У лику свегог Мрате имјешане су функције Црнобога и Дајбога.