Немушти језик
Немушти језик је ријетка способност међу људима и они који ову моћ посједују, чувају је у тајности.
На мистериозан начин се добија оваква моћ, разумјевања говора животиња и могућност разговора с њима. Ономе ко познаје немушти језик „свака травка сама дивани од које је болести љекарија“, тј. Закоју болест је лијек. Постоји и треће својство, које се најрјеђе помиње, а то је да човјек сазна све језике свијета.
Ова способност се помиње у многим пјесмама и причама, али се мало зна о истоме, јер онај ко познаје немушти језик не смије никоме да открије своју тајну. Ако то учини, изгубиће свој дар, а можда и умријети.
Различите приче описују различите начине на који се немушти језик може добити. Може да га дарује смијски цар лично, а може и да се стекне кушањем посебне чорбе или ријетког биља, или посједовањем неког предмета. У новинском чланку из 1879. године се саопштава да у Боки постоји биљка пропратина која не показује цвијећа ни сјемена, осим уочи Ивањдана, када га виле и змајеви покупе прије јутра. Када би неко од тога сјемена пронашао барем једно зрно, знао би шта говоре животиње и сви људи на свијету. Према другом вјеровању у Србији, ко би метнуо у уста месо змије која је живјела под лијеском, разумио би говор животиња; а када би појео срце те змије, свака би му травка рекла од чега је лијек.
У причама и вјеровањима о добијању немуштог језика увијек су пристутне змије, па то казује да је овај дар у нераскидивој вези са њима. То значи да је ово знање из доњег свијета, јер су змије у словеснкој митологији најчувенија хтонска бића и често отјеловљене душе предака. Онда је јасно зашто човјек, који стекне дар који је ненамјењен људима, мора да умре ако посједовање овог дара открије, јер ће прича о томе оживјети „онострано“, призвати га у људску свијест и постати тежак терет за смртника.
Народна приповјетка Немушти језик: „… Онда цар зијињи рече чобану: „Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио? Чобан одговори: „Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик.“ А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.“ “
На мистериозан начин се добија оваква моћ, разумјевања говора животиња и могућност разговора с њима. Ономе ко познаје немушти језик „свака травка сама дивани од које је болести љекарија“, тј. Закоју болест је лијек. Постоји и треће својство, које се најрјеђе помиње, а то је да човјек сазна све језике свијета.
Ова способност се помиње у многим пјесмама и причама, али се мало зна о истоме, јер онај ко познаје немушти језик не смије никоме да открије своју тајну. Ако то учини, изгубиће свој дар, а можда и умријети.
Различите приче описују различите начине на који се немушти језик може добити. Може да га дарује смијски цар лично, а може и да се стекне кушањем посебне чорбе или ријетког биља, или посједовањем неког предмета. У новинском чланку из 1879. године се саопштава да у Боки постоји биљка пропратина која не показује цвијећа ни сјемена, осим уочи Ивањдана, када га виле и змајеви покупе прије јутра. Када би неко од тога сјемена пронашао барем једно зрно, знао би шта говоре животиње и сви људи на свијету. Према другом вјеровању у Србији, ко би метнуо у уста месо змије која је живјела под лијеском, разумио би говор животиња; а када би појео срце те змије, свака би му травка рекла од чега је лијек.
У причама и вјеровањима о добијању немуштог језика увијек су пристутне змије, па то казује да је овај дар у нераскидивој вези са њима. То значи да је ово знање из доњег свијета, јер су змије у словеснкој митологији најчувенија хтонска бића и често отјеловљене душе предака. Онда је јасно зашто човјек, који стекне дар који је ненамјењен људима, мора да умре ако посједовање овог дара открије, јер ће прича о томе оживјети „онострано“, призвати га у људску свијест и постати тежак терет за смртника.
Народна приповјетка Немушти језик: „… Онда цар зијињи рече чобану: „Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио? Чобан одговори: „Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик.“ А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.“ “