Коњи у свијету мртвих
Црни коњ, као симбол ноћи, обично се појављује у вези са демонима доњег свијета. Црни коњ, односно вранац, представља изразито хтонског демона. Ово је посебно изражено у ситуацијама када он помаже у проналажењу скривеног блага или откривању вампира. Вјеровање да вранац никада неће нагазити у гроб у којем је вампир јасно открива његову хтонску природу.
О свовенском култу коња говоре и археолошки налази и писани извори, према којима је, како наводи Кулишић, „жртвовање коња поред покојника познато из словеснке стварине по остацима коњских костију у гробовима“. Један арапски писац, у опису сахране неког руског велможе из 992. године, наводи да су са њим спаљени два коња и пас. И историјски наводи народог стваралаштва сугеришу да су и Срби жртвовали коње како би пратили покојника и на ономе свијету, што је изгледа био веома стар општесловеснки обичај.
У вези са овим обичајем вјероватно је и легенда да се у ноћи иза Тодорове суботе овим свијетом крећу поворке хтонских, демонских коња.
Коњ је од давнина представљан као изразито хтонско биће. Чак и на неким етрурским споменицима покојника у подземни свијет обично носи коњ. Према Сретену Петровићу и још неким ауторима, вранац је у словеснкој митологији обично у вези са лунарним божанствима, док је бијели коњ одлика соларних божанстава.
О свовенском култу коња говоре и археолошки налази и писани извори, према којима је, како наводи Кулишић, „жртвовање коња поред покојника познато из словеснке стварине по остацима коњских костију у гробовима“. Један арапски писац, у опису сахране неког руског велможе из 992. године, наводи да су са њим спаљени два коња и пас. И историјски наводи народог стваралаштва сугеришу да су и Срби жртвовали коње како би пратили покојника и на ономе свијету, што је изгледа био веома стар општесловеснки обичај.
У вези са овим обичајем вјероватно је и легенда да се у ноћи иза Тодорове суботе овим свијетом крећу поворке хтонских, демонских коња.
Коњ је од давнина представљан као изразито хтонско биће. Чак и на неким етрурским споменицима покојника у подземни свијет обично носи коњ. Према Сретену Петровићу и још неким ауторима, вранац је у словеснкој митологији обично у вези са лунарним божанствима, док је бијели коњ одлика соларних божанстава.