Световид
Световид има четири главе са којима гледа четири стране свијета. Он је "онај који види свијет" и зна све. Његов ум надмашује вријеме и зна и прошлост, и садашњост и будућност.
Вјерује се да "на Видовдан износи се све рухо напоље, да се види на вјетру, и свако сјеме, које је остало непосијано на сунце, да огрије у тај дан сунце, те да никне до нове године". По називу самог овог бога, наслућује се извјесна повезаност са хришћанским светим Видом, који је преузео његове функције. Трећи и најсвјечанији храм на острву Рујану у Балтичком мору, вјерском центу Балтичких Словена, је храм Световида.Према Хелмолду, Световиду су се сваке године приносиле највеће животињске жртве из свих словеснких крајева, а прилоге су давали и страни трговци да би им било одобрено и даље да тргују. Био је племенски бог Словена на острву Рујану и заштитиник на овом простору. "Световид, бог рујанске земље, задобио је првенство између свих словеснких божанстава, сајни по побједама, значајнији по пророштвима."
Валдемар, дански краљ, је 1168. разорио Световидов храм и опљачкао луку Аркону, а Световидов кип бијеше свезан конопцим за врат, извучен из храма, раскомадан и спаљен. По ријечима хроничара, након уништења статуе, разоритељи су спазили једног злог духа који је утекао из храма у облику мрке животиње. Након тога је Арона изгубила битност трговачког центра Сјевера и на овим просторима је искорјењена старословенска вјера. Био је то почетак краја Балтичких Словена.
Свештеник Сетовида је био раван краљу Рујана, па чак и битнији од њега, ер је тумачио пророчанства на основу понашања бијелог пастува, Световидовог коња. Одлучивало се на мир или рат у зависности од тога да ли је било "добрено" од бога. Трећина отетог злата и сребра од непријатеља као ратни плијен, ишла је у Световидову ризницу на Рујану, а и они који су долазили у храм да би им се нешто прорекло, морали су да положе нешто скупоцјено.
У Њемачкој постоји острво Риген, добила је име по словеснком племену Рујани. Ово племе је изградило тврђаво-храм на рту Аркона. Економску и политичку моћ Рујана омогућио је Световид и зато Словени нису предузимали веће подухвате без сагласност "Световидових миљеника". Према хроничарима, Рујани су одувијек били на гласу да су блиски са боговима "којима они указују част већу него остали". То им је дуго обезбјеђивало недодирљивост од осталих племена. Ипак, уз Данског краља, на крају су нека словенска племена 1168. године учествовала у хришћанском нападу на Рујане, са циљем да се истријебе.
Народна пјесма Кнежева вечера:
"Сјутра јесте лијеп Видов данак
Видјећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера."
Покушавајући да утичу на судбину, свештеници бога Световида су је прорицали и читали. Световидов огроман идол је у свом храму држао у десној руци рог, који је свештеник сваке године скидао, пунио вином и медовином, а тумачењем пића је предсказивао изобиље или оскудицу. Још два рељефа, из времена непосредно пред примање хришћанства, приказују мушкарца са великим рогом изобиља у рукама, а непосредну везу Световида и плодности показује и наставак годишњег ритуала, када је испред идола стављан колач човјечије висине премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Када би пристутни одговорили потврдно, он је изражавао жељу да га до године не виде, тј. да година буде очилнија, а колач већи. Идол Световида у Аркони је био израђен од неколико врста дрвета и виши од човјека, а имао је и четири главе. Рог у десној руци био је израђен од разних врста метала, а у лијевој руци је држао лук. Постоји сличност симболике плодности и рата са неким од предтава Јаровида, али је разлика у знамењу у десној руци. Код Јаровида је наласак на ратном симболу, а код Световида је плодност. Покрај идола стајале усу узде, жиновски мач и седло.
Иако је било противно општем обичају времена, свештеник који је имао једини право да уђе у светилиште Световида, носио је дугу браду и косу и није је смио шишати док је унутарда не би човјековим дахом окужио божаснтву. Када је морао да издахне, свештеник је излазио из унутрашњег светилишта, гдје је стајао двени кип Световидов. Ни у рату није смјело ниста упрати улаз у храм, а Световиду су приношене и жртве у виду животиња.
Световид, најкасније свети Вид, остао је у многим ријечима српског језика. Он доноси благостање и зато се болести видају, што је израз из старословенског језика, а увиједјети значи разумјети и схватити, док је видовит онај човјек који види оно што обични људи не виде.
Вјерује се да "на Видовдан износи се све рухо напоље, да се види на вјетру, и свако сјеме, које је остало непосијано на сунце, да огрије у тај дан сунце, те да никне до нове године". По називу самог овог бога, наслућује се извјесна повезаност са хришћанским светим Видом, који је преузео његове функције. Трећи и најсвјечанији храм на острву Рујану у Балтичком мору, вјерском центу Балтичких Словена, је храм Световида.Према Хелмолду, Световиду су се сваке године приносиле највеће животињске жртве из свих словеснких крајева, а прилоге су давали и страни трговци да би им било одобрено и даље да тргују. Био је племенски бог Словена на острву Рујану и заштитиник на овом простору. "Световид, бог рујанске земље, задобио је првенство између свих словеснких божанстава, сајни по побједама, значајнији по пророштвима."
Валдемар, дански краљ, је 1168. разорио Световидов храм и опљачкао луку Аркону, а Световидов кип бијеше свезан конопцим за врат, извучен из храма, раскомадан и спаљен. По ријечима хроничара, након уништења статуе, разоритељи су спазили једног злог духа који је утекао из храма у облику мрке животиње. Након тога је Арона изгубила битност трговачког центра Сјевера и на овим просторима је искорјењена старословенска вјера. Био је то почетак краја Балтичких Словена.
Свештеник Сетовида је био раван краљу Рујана, па чак и битнији од њега, ер је тумачио пророчанства на основу понашања бијелог пастува, Световидовог коња. Одлучивало се на мир или рат у зависности од тога да ли је било "добрено" од бога. Трећина отетог злата и сребра од непријатеља као ратни плијен, ишла је у Световидову ризницу на Рујану, а и они који су долазили у храм да би им се нешто прорекло, морали су да положе нешто скупоцјено.
У Њемачкој постоји острво Риген, добила је име по словеснком племену Рујани. Ово племе је изградило тврђаво-храм на рту Аркона. Економску и политичку моћ Рујана омогућио је Световид и зато Словени нису предузимали веће подухвате без сагласност "Световидових миљеника". Према хроничарима, Рујани су одувијек били на гласу да су блиски са боговима "којима они указују част већу него остали". То им је дуго обезбјеђивало недодирљивост од осталих племена. Ипак, уз Данског краља, на крају су нека словенска племена 1168. године учествовала у хришћанском нападу на Рујане, са циљем да се истријебе.
Народна пјесма Кнежева вечера:
"Сјутра јесте лијеп Видов данак
Видјећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера."
Покушавајући да утичу на судбину, свештеници бога Световида су је прорицали и читали. Световидов огроман идол је у свом храму држао у десној руци рог, који је свештеник сваке године скидао, пунио вином и медовином, а тумачењем пића је предсказивао изобиље или оскудицу. Још два рељефа, из времена непосредно пред примање хришћанства, приказују мушкарца са великим рогом изобиља у рукама, а непосредну везу Световида и плодности показује и наставак годишњег ритуала, када је испред идола стављан колач човјечије висине премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Када би пристутни одговорили потврдно, он је изражавао жељу да га до године не виде, тј. да година буде очилнија, а колач већи. Идол Световида у Аркони је био израђен од неколико врста дрвета и виши од човјека, а имао је и четири главе. Рог у десној руци био је израђен од разних врста метала, а у лијевој руци је држао лук. Постоји сличност симболике плодности и рата са неким од предтава Јаровида, али је разлика у знамењу у десној руци. Код Јаровида је наласак на ратном симболу, а код Световида је плодност. Покрај идола стајале усу узде, жиновски мач и седло.
Иако је било противно општем обичају времена, свештеник који је имао једини право да уђе у светилиште Световида, носио је дугу браду и косу и није је смио шишати док је унутарда не би човјековим дахом окужио божаснтву. Када је морао да издахне, свештеник је излазио из унутрашњег светилишта, гдје је стајао двени кип Световидов. Ни у рату није смјело ниста упрати улаз у храм, а Световиду су приношене и жртве у виду животиња.
Световид, најкасније свети Вид, остао је у многим ријечима српског језика. Он доноси благостање и зато се болести видају, што је израз из старословенског језика, а увиједјети значи разумјети и схватити, док је видовит онај човјек који види оно што обични људи не виде.