Аловитост
Људи су аловити када душа може да изађе из њих, а тијело им спава и претвори се у алу. По вјеровању, дијете рођено у кошуљици постаје аловито, а по другом вјеровању, рађа се дијете из односа але и жене. Вјерује се да су епилептичари аловити.
Док је душа аловитог човјека претворена у алу, а његово тијело спава и све оно што се догоди души док је изван тијела, деси се и самом тијелу-ране које душа задобије док се бори са змајевима, преноси се и на тијело човјека који спава.
Постоје двије славне личности у српској историји који су према народним легендама и приповјеткама били аловити. То су владари Стефан Немања и Стефан Дечански, а пјесма каже: "У краља је халовита глава, побиће нас хала и времена."
Народна приповјетка: "...Свети Сава наиђе негде крај мора на место где се спрема ручак цару Симеуну. Пекли волове, овнове, вепрове и друго, па запита: "Коме спремате ручак?" "Цару Симеуну." "Зар ће он то све појести?" "Хоће, јер је аловит." Тада свети Сава позове цара Симеуна у шетњу по мору, на чамцу. Заиђу подаље у море, кад цар Симеун отпочне захтевати да се врате, јер је гладан. Свети Сава је знао шта је, па га је заваравао и говорио: "Сад ћемо, сад ћемо." У том, закомеша се ала у цара Симеуна; он падне на под чамца, а ала из његових уста искочи у море..."
Док је душа аловитог човјека претворена у алу, а његово тијело спава и све оно што се догоди души док је изван тијела, деси се и самом тијелу-ране које душа задобије док се бори са змајевима, преноси се и на тијело човјека који спава.
Постоје двије славне личности у српској историји који су према народним легендама и приповјеткама били аловити. То су владари Стефан Немања и Стефан Дечански, а пјесма каже: "У краља је халовита глава, побиће нас хала и времена."
Народна приповјетка: "...Свети Сава наиђе негде крај мора на место где се спрема ручак цару Симеуну. Пекли волове, овнове, вепрове и друго, па запита: "Коме спремате ручак?" "Цару Симеуну." "Зар ће он то све појести?" "Хоће, јер је аловит." Тада свети Сава позове цара Симеуна у шетњу по мору, на чамцу. Заиђу подаље у море, кад цар Симеун отпочне захтевати да се врате, јер је гладан. Свети Сава је знао шта је, па га је заваравао и говорио: "Сад ћемо, сад ћемо." У том, закомеша се ала у цара Симеуна; он падне на под чамца, а ала из његових уста искочи у море..."